Nad prepiskom Martina Hajdegera (I i II)

Kada se sve uzme u obzir: Hajdegerova veličina i položaj u savremenoj filozofiji, rang i značaj njegovih partnera u prepisci, dužina njenog trajanja, najzad (ali ne i najmanje važno) krupna, prelomna, dalekosežna, jezovita i krvava zbivanja u povesnici dvadesetog veka, po radikalnom zlu, njegovim oblicima i razmerama ne uporediva s bilo kojim drugim razdobljem ljudske istorije, onda se Hajdegerova prepiska pokazuje kao važna, nezaobilazna i sasvim upečatljiva sastavnica duhovne fizionomije dvadesetog stoleća. Alfred Denker, koji je nedavno pokrenuo uniformno izdavanje celokupne Hajdegerove prepiske, s pravom je rekao, obrazlažući taj tek započeti poduhvat dugog trajanja, da bi duhovna istorija dvadesetog veka bez Hajdegera bila suštinski drukčija.