Свадбени плес таме и светлости

Чејовић је у својој емотивној реторичности и иронијском отклону вештији у тражењу одговора него у постављању питања. Ту се и скрива прва врлина стихова ове збирке – песник после сваког одговора уме да види, или бар наслути, једно питање. Иза сваке истине – која је, наравно, само песничка истина, још једну тајну која остаје да се тек докучи.

А као сигурни путовођа кроз збирку стихова остаје у сваком тренутку наречени наслов: Свадбени плес таме и светлости. Несумњиво од почетка он нуди обиље симболичног значења – од оних лакше препознатљивих где се у укрштају таме и светлости дозивају различити феномени човекове егзистенције, до сложенијих, у којима песник трага за метонојском сликом света.