Каравани крцати трговачким добрима прелазили су утабане стазе пустиње Сахара, из Судана и Либије до долине Нила и обала Средоземног и Црвеног мора од Памтивека. Тек је крајем осамнаестог века дошло до промена. У овај део света стигле су велике европске силе: прво Француска, затим Енглеска. У двадесетом веку придружиле су им се Италија и Немачка. Ново доба захтевало је прецизне географске карте и политичке савезе са бедуинским племенима. На сцену су ступили први истраживачи, а одмах за њима војсковође и војници.
Међу првим истраживачима истицала су се тројица: Ахмед Хасанеин, Ласло Алмаши и Ралф Багнолд. Сва тројица дала су знатне доприносе новим сазнањима о историји Сахаре и захваљујући њима Географско друштво у Каиру доживело је између два рата прави процват. Други светски рат је означио крај овог златног доба. После рата истраживања о западној пустињи у Египту су се наставила и додатна открића су помогла да се историја овог дела света боље разуме, али треба додати да су предратна открића Хасанеина, Алмашија и Багнолда остала ненадмашена. Њихово пријатељство је одолело ратним и послератним поделама.
Сахара и њене раскошне оазе, описане у Водичу, и даље подсећају да су драгоцена открића на дохват руке свим љубитељима историје, нових сазнања и путних авантура.
Спецификација | |
---|---|
Број страна | 172 |
Година | 2021 |
Повез | Mek |
Формат | 14x20 cm, ćirilica |