Ратници, истраживачи и зачаране оазе

Каравани крцати трговачким добрима прелазили су утабане стазе пустиње Сахара, из Судана и Либије до долине Нила и обала Средоземног и Црвеног мора од Памтивека. Тек је крајем осам­наестог века дошло до промена. У овај део света стигле су велике европске силе: прво Француска, затим Енглеска. У двадесе­том веку придру­жиле су им се Италија и Немачка. Ново доба захтевало је прецизне географске карте и поли­тичке савезе са бедуинским племенима. На сцену су ступили први истраживачи, а одмах за њима војсковође и војници. Међу првим истраживачима истицала су се тројица: Ахмед Хасанеин, Ласло Алма­ши и Ралф Багнолд. Сва тројица дала су знатне доприносе новим сазнањима о историји Сахаре и захваљујући њима Географско друштво у Каиру доживело је између два рата прави процват. Други светски рат је означио крај овог златног доба. После рата истраживања о запад­ној пустињи у Египту су се наставила и додатна открића су помогла да се исто­рија овог дела света боље разуме, али треба додати да су предратна открића Хасанеина, Алмашија и Баг­нолда остала ненадмашена. Њихово пријатељство је одолело ратним и послератним поделама. Сахара и њене раскошне оазе, описане у Водичу, и даље подсећају да су драгоцена открића на дохват руке свим љубитељима историје, нових сазнања и путних авантура.