Наслеђе античке филозофије

Ниједног тренутка се не колебам да прихватим тврдњу о непосредној повезаности европских световних знаности и грчког духа. Штавише, наш дуг према Грчкој би се мирне душе могао проширити и на оно што је Хегел означио као искључиви дар Истока. Не смемо, наиме, заборавити да је хришћанско учење Европи пренето на грчком језику Новог завета и да је даље развијено у оквирима хришћанске теологије, која се не може замислити без појмовног апарата античке грчке филозофије. Посматрамо ли ствари историјски, а другачије једва да можемо смислено говорити о пореклу свега, ова питања се сливају у једно: „Зашто су Грци између VI и III века старе ере почели да упражњавају једну духовну активност, која се темељила на истраживању и доказивању, док су се друге цивилизације у то преломно време окренуле новим великим религијама? Или још краће: „Зашто и како су људи уопште почели да филозофирају?“