Почеци – научна фантастика (1984–1987)
У лето 1984. године, студент физике и пасионирани љубитељ научне фантастике, Бранислав Бркић, одлучује да објави превод књиге Филипа К. Дика, Сањају ли андроиди електричне овце (по којој је снимљен култни филм Blade Runner са Харисоном Фордом у главној улози). Неко искуство је већ стекао пар месеци раније помажући Бобану Кнежевићу (познатом београдском СФ издавачу) приликом објављивања првог броја алманаха научне фантастике Монолит. На адресе Кнежевићевих претплатника шаље понуду за претплату на књигу и, после охрабрујућег одзива, започиње штампу.
Крајем 1984, по повратку из армије, прикључује му се колега с факултета, Мирко Милићевић. У наредних неколико година, у оквиру започете едиције научне фантастике Зороастер, објављују Исака Асимова, Богови лично, Виљема Гибсона, Неуромансер, Волтера Милера, Кантикулум за Лајбовица, Џејмса Блиша, Градови у лету, Урсулу Легвин, Небески струг, трилогију Брајана Олдиса, Хеликонија – пролеће, лето, зима, култну књигу Дагласа Адамса, Водич кроз галаксију за аутостопере, две књиге „Индексовог радио позоришта“, Кварљиво лето ‘84. и Подигнимо Увис Чела, као и три књиге са Озоновог конкурса за кратку причу, Скупљачи снова, Ослушкивање тишине и Откуцаји пешчаног сата.
Промена курса – још увек кућна радиност (1987–1989)
Бркић 1987. уписује Филолошки факултет где упознаје Вељка Топаловића и Јелену Јевтић, студенте прве године светске књижевности, који свежим идејама мењају дотадашње издавачке планове. С великим ентузијазмом припрема се издање Сабраних грчких трагедија и праве планови за објављивање Сабраних дела Виљема Шекспира у једној књизи. Мирко Милићевић купује свој први компјутер и штампач, прави програме за рад с претплатницима и за финансијско пословање. Ова промена код претплатника оставља утисак озбиљне и професионалне фирме иако се посао још увек обавља у кућним условима, а просек година чланова мале организације износи једва 22. Ипак, број читалаца који путем претплате купују књиге нараста на 7.000, а поједини наслови, попут књиге Сви српски владари и поред пиратског издања „Народног дела“, имају више од хиљаду пренумераната.
Досије – у оснивању (1989–1990)
Обим посла се повећава и од почетне идеје да је издаваштво пре свега забавно и добар начин да се обезбеди пристојан џепарац, полако се размишља о неопходности регистровања праве фирме. Купују се прва два PC 286 компјутера и ласерски штампач, ангажују нови сарадници, по први пут се изнајмљује простор и у октобру 1989. настаје „Ауторска издавачка задруга Досије – у оснивању“. Сада већ 7–8 људи редовно долази на посао сваког дана. Просек година је већ око 24 и коначно можемо да се видимо са људима који су путем поште већ пет година куповали наша издања.
Тада нам се прикључује и „ветеран“, Душан Мрђеновић („Пантер“), који са својих 40 година даје додатну озбиљност фирми, али и диже просек година запослених. Својим познавањем издаваштва и света око њега допринеће да „Досије“ у наредним годинама објави бројне нове библиотеке („Прстен“, „Први преводи“, „Приручници“, „Историју погрешних идеја“...), али и драгоцена посебна издања, пре свих Женске разговоре, Душка Радовића, који су у разним варијантама доживели десетак издања.
Досије – успон (1990–1991)
Наредне године селимо се на Лекино брдо, у Миклошићеву улицу. Од бројних нових сарадника, својом жељом за новим знањима, марљивошћу и веселим духом издвојио се и Јован Ђорђевић. Прешавши целу хијерархију послова постаће технички директор и сувласник Досије-а. Број чланова нашег клуба читалаца нараста на око 15.000, а у каталошкој продаји имамо око 800 наслова.
Преживљавање – рат и инфлација (1991–1993)
Већ се увелико ради на финализацији превода и редакција Шекспирових сабраних дела, када СФРЈ почиње полако да се распада. Почетак рата у Хрватској донео нам је тежак период. Бркић одлази у Јужноафричку републику, а ми смо принуђени на нову селидбу. Овог пута у један мањи простор у Спортском центру „Шумице“. Тамо се завршава комплетна припрема књиге Сабрана дела Вилијама Шекспира, тада без изгледа да икада буде објављена. У међувремену, у сарадњи с „Научном књигом“ успевамо да објавимо четири тома Историје српске књижевности. Нажалост, стање у земљи постаје све теже, нарочито за људе који се баве нашим послом. Тешке године 1992. и 1993. преживљавамо поново радећи по сопственим становима, делимично продајући књиге које су нам остале од раније, и тек повремено успевамо да објавимо и нов наслов. Све више се бавимо припремом за штампу, на сада већ застарелој опреми, али уз довољно искуства да бисмо обавили и најзахтевније послове.
Обнова (1994–1995)
Године 1994. започињемо сарадњу с НИУ „Службени лист Југославије“. Као суиздавачи објављујемо неколико нових наслова и потписујемо уговор о заједничком издању већ припремљених Шекспирових сабраних дела. Такође започињемо сарадњу с Факултетом физичке културе за који објављујемо неколико уџбеника и практикума. Уз прилично компликација, због тада важећих санкција, успевамо да завршимо штампање Сабраних дела Виљема Шекспира у Штампарији Апалуза у Тревизу (Италија). За ово издање добијамо награду за издавачки подухват на „Београдском сајму књига“.
Стабилизација – Правни факултет (1996–2008)
Започињемо сарадњу са Правним факултетом у Београду. У почетку радећи припрему и надзор штампе за библиотеку „Научно наслеђе“, а 1996. склапамо Уговор о пословно техничкој сарадњи са Правним факултетом, чије смо гостопримство користили до почетка 2008. године. Наша сарадња са „Службеним листом“ се наставља и следеће године за издање Опадање и пропаст Римског царства добијамо награду Златна амфора на Херцегновском сајму књига. Како смо се налазили у згради Правног факултета, било је природно да започнемо са издавањем уџбеника и монографија наставника који раде на овом, али и другим факултетима. Душан Мрђеновић и Вељко Топаловић одлучују да, у сарадњи са ЈП „Службени лист СРЈ“ и фирмом „Ласер вулф дизајн“ из Јоханесбурга објаве Мирослављево јеванђеље – фототипско издање.
Последњих година објављујемо по тридесетак нових наслова, добар део из области права, филозофије, историје, и, нешто мање, популарне науке и белетристике.
Како је све више клијената осим припреме за штампу и издаваштва имало потребе и за штампањем, 2002. године оснивамо штампарију. Опрему у штампарији смо прилагодили штампању књига, али штампамо и све остале врсте публикација, од визиткарти до луксузних каталога.
Кућа у којој је Црњански написао „Суматру“ (2008...)
Правном факултету је због акредитације био неопходан сав расположив простор, тако да смо се од јануара 2008. преселили у улицу Браће Недића 29. У дворишту стана који сада изнајмљујемо Милош Црњански је водио редакцију „Дана“, у „једној малој кући у јоргованима и ладолежу“ како је сам он описује. На истом месту, Црњански је написао и једну од својих најзначајнијих песама – Суматру.
