Историја српске антропологије

Аутор је бављење антропологијом започео радећи на три колосека: укључивање интерпретативних метода у дисциплину, ширење „предмета” етнологије и ревизија историје етнологије у Србији. О прве две области његовог делања читалац ће се обавестити у овој књизи.
Научно проучавање историје етнологије, које је имало за циљ промену слике о прошлости те науке, одвијало се у два временска одсечка. Предисторија, где се показивало како је и код Срба постoјала просветитељска мисао (Доситеј Обрадовић, Јоаким Вујић) на којој је у свету формирана антропологија, и историја, и то првенствено о романтичарским корениме српске етнологије код Караџића, Милићевића, Карића, Цвијића, Ердељановића и Ђорђевића.